Senzorna iskustva uključuju dodir, pokret, svest o telu, vid, zvuk, miris, ukus i gravitaciju. Proces organizacije mozga i interpretacije ovih informacija naziva se senzorna integracija. Senzorna integracija pruža ključnu osnovu za kasnije, složenije učenje i ponašanje. Za većinu dece, senzorna integracija se razvija tokom običnih aktivnosti u detinjstvu. Medjutim, kod neke dece, senzorna integracija se ne razvija tako efikasno kao što bi trebalo. Kada je ovaj proces poremećen, brojni problemi u učenju, razvoju i ponašanju mogu postati vidljivi.
Senzorna integracija predstavlja organizaciju čulnih senzacija koje dolaze do centralnog nervnog sistema. Nervni sistem ih obrađuje i omogućava sprovođenje aktivnosti. Ukoliko mozak ne uspeva da obradi informacije koje dobije putem čula, postoji senzitivno integrativna disfunkcija. Osobe sa senzornom integrativnom disfunkcijom imaju problema sa osećajem dodira, mirisa, sluha, ukusa, vida, koordinacije tela i kretanja protiv gravitacije. Uz to, moguće je da postoje teškoće u kretanju, koordinaciji i osećaju gde se telo nalazi u datom prostoru.
Senzorna integracija je sposobnost nervnog sistema da sve informacije koje dobijamo putem čula upotrebimo na najbolji mogući način za rast, razvoj, učenje i upravljanje sopstvenim ponašanjem.
Kako se ona kod svake osobe manifestuje na drugačiji način, tretmani senzorne integracije se uvek prilagođavaju individualnim potrebama dece. Terapija se zasniva na stimulaciji čula i najčešće se sprovodi u senzornim sobama. Ovakvi tretmani pogodni su i kod osoba sa poremećajem pažnje, smetnjama u govornim sposobnostima, osobe sa autizmom ili nedovoljnom razvijenošću bilo kog tipa. Terapija podrazumeva stimulaciju čula vida, sluha, mirisa i dodira, kao i razvijanje senzornih veština.
Teorija senzorne integracije potiče iz rada A. Jean Ayres, radni terapeut i psiholog. Ayres je napisala: „Teorija senzorne integracije se koristi da bi se objasnilo zašto se pojedinci ponašaju na određeni način…senzorna integracija je organizacija senzacija za upotrebu…naša čula nam daju informacije o fizičkim uslovima našeg tela i okoline oko nas...mozak mora da organizuje sve naše senzacije ako se osoba kreće i uči…“.
